Пораз - 65:62!

Нажалост, доживели смо 4. пораз ове сезоне. Погнуте главе напустили смо Халу у Сремској Митровици. То смо и заслужили. Цела утакмица одиграна је у ''успављујућем'' ритму и неорганизованој игри, без потеза ''лепих за око''.
И поред свега тога имали смо разултат - 8 разлике 2 минута пре краја меча. А онда потпуно сивило и необјашњива блокада целе екипе. Лоша одбрана, неколико промашених 'зицера' и слободних бацања и намеран фаул, без икакве потребе. И покушај у последњој секунди за продужетак био је неуспешан.
Прописно смо обрукали тим за који играмо. Екипу коју треба да краси борбеност и агресивност деловала је безвољно и изгубљено.
Што се тиче мог учинка боље је не спомињати га. Заправо није га ни било. 0 поена за 30 минута! Нарочито ми је жао што нисам успео да попуним празнину која се појавила не играњем Влахија, која се видела кроз неразноврсност у нападу и контранападу. Сагорео сам у жељи да одиграм добро и одиграо најгору утакмицу сезоне онда када је било најпотребније.
Али добро, шта да се ради? Обећавам да ћу наставити са још јачим тренинзима. Надам се да ћемо следеће недеље дочекати екипу Младости из Земуна, у утакмици сезоне, максимално мотивисани и спремни и да ћемо се вратити на стари, победнички колосек. Уосталом, као што би мој бивши тренер Владе Јовановић рекао: '' Није битно да ли ћеш пасти, већ колико брзо ћеш устати''.
Дакле, другари, главе горе! Чек нас пуно искушења, а следеће је већ за недељу дана. Наш циљ мора остати исти и зато ...... У нови поход, у нову победу!!!