Опет 5. место

И на овом турниру изгубљен је само један меч, а освијено тек 5. место. У тој борби пали су Загребачка Цедевита и Литвански Каунас, опет. Имали смо мали пех да те две утакмице није могао да води наш први тренер Винко. Повреда га је ''приковала'' за кревет, па је ''диригентску палицу'' преузео помоћни тренер Милош Глигоријевић - Глига.
Свакако тежи меч био је против Хрвата у којој смо показали да залужујемо боље место од освојеног. Од самог старта наметнули смо наш ритам, а предност је расла и до 20 поена разлике. Утакмица је завршена нешто мање убедљивије (са 8 или 9, не сећам се тачно резултата) због опуштања.
Утакмица против Каунаса била је по игри нешто слична, али по резултату далеко другачија - 102:52. Потпуно смо их разбили. Ипак су они много мањег квалитета.
Обе утакмице сам завршио са двоцифреним учинком. ''Западним суседима'' сам дао 12 поена, а Литванцима 11 или 13 (нисам сигуран).
Овом приликом бих се захвалио породици Боргети (Borghetti) који су водили рачуна о Влахију и мени у ових 7 дана, а поред њих честитке заслужују и остале породице које су ме изненадиле мини-забавом за 18. рођендан.